ИСТИНА И ПОСТИСТИНАФЕСТИВАЛ КЊИЖЕВНОСТИ THINK TANK TOWN 12
     У Марфијевом пабу одржан је 12. Фестивал
књижевности Think Tank Town. Специфичност         ја идем даље за њим, не знам да ли иде код                          (новинар и књижевник), Ружица Марјановић
овогодишњег фестивала, који за тему има           неког стрица, у госте или на ауто-пут. Некако                       (професорица књижевности), Предраг Ж.
„Истину и постистину“, је да га је отворио        се дочепам ауто-пута, идем даље и дођем до                          Вајагић (књижевник и професор), Биљана
Љубомир Живков, новинар и музичар, познат         вашег кружног тока, кад, одједном више нема                         Мичић (књижевни критичар, професорица
по сјајним колумнама, који је до сада био         Лесковца, пише само Врање... Да ли да идем                          лесковачке Гимназије), као и Саша Стојановић
особа која је затварала фестивал. Он је, најпре,  у Врање, знаће неко тамо да ми покаже пут за                        и Предраг Станковић. Овом темом су се бавили
извињавајући се због малог кашњења, испричао      Лесковац...-                                                        и Ален Бешић (уредник Поља, преводилац) и
са каквим се проблемима сусрео док је долазио                                                                         Предраг Вајагић на промоцији књиге „Узмите
у Лесковац.                                            Љубомир Живков је, отварајући фестивал,                        јастога и други есеји“ Дејвида Фостера Воласа,
                                                  рекао и да се за ту важну дужност припремао,                        „једног од најоштроумнијих мислилаца нашег
     -Још сам ја и желео да дођем раније, јер     јер први пут у животу нешто отвара.                                 времена”; Ружица Марјановић и Зоран Јеремић
сам досад затварао фестивал, па и ако закасним                                                                        на представљању фасцинантног романа Кару
нема везе, трајаће фестивал дуже. Негде код            -Прочитао сам силне говоранције за                             Стива Тешића, као и Иван Чоловић који је, у
Параћина сам видео знак „радови на путу“ и        отварања, а највише ми се урезало у памћење                         програму Лик и дело, говорио о неким књигама
стрелицу која се рачва лево и десно. Мислио       како Земунац отвара oлимпијаду: Значи, опен!                        свог досадашњег стваралашта (укључујући и
сам да се не може право, јер се трака ради. Ове                                                                       едицију XX век, чији је оснивач).
две стрелице су ми деловале равноправно, па је         У име организатора Фестивала, Предраг
једна била за мене пут без повратка... Параћин,   Станковић каже да је овогодишњи, 12. THINK
па нека села, мислио сам да ћу моћи да се         TANK TOWN, с обзиром на прилике и
вратим лако на ауто-пут, али то у мом случају     могућности, успео да скрене пажњу на проблем
ни најмање није било лако. Човеку који ради       постистине, односно на поплаву информација,
на наплатној рампи, а ту је већ колона од не      дезинформација и лажи са којима савремени
знам колико преварених људи, сам рекао да         човек мора да се носи – био свестан или не
каже господину који је поставио онај знак да,     непоузданости и лоших намера бројних „извора
по мом мишљењу нема ни мозга ни савести, и        информација”.

питам како да се вратим на ауто-пут, а он ми           -Том феномену био је посвећен и округли
каже иди само за оним тамо. И ја сад пратим тог   сто на којем су говорили: Иван Чоловић
странца, стигнем га код пумпе и видим да му       (књижевник, преводилац, публициста), Петар
ту људи пантомимом објашњавају овако, онако,      Арбутина (књижевник, критичар и уредник
                                                  у Службеном гласнику), Зоран Јеремић

ИМПРЕСИЈЕ СА 12. THINK TANK TOWN-A

     Саша Стојановић Чарли И Предраг Станковић, са сарадницима, организатори 12. ТТТ                                       Анастасиа Стоиљковић, студенткиња права
Фестивала књижевности, за тему овогодишње манифестације изабрали су реч “постистина”.                                 из Доње Јајине, представила се (у друштву свог
коју је, како истичу, Оксфордски речник прогласио за реч 2016. године, наводећи да ју је први                         ментора, Саше Стојановића) својим стиховима.
употребио српско-амерички писац Стојан Стив Тешић. У објашњењу, овај речник наглашава да                              Наиме, Анастасиа је лауреат овогодишњег
“постистина“ значи да истина као концепт постаје превазиђена, и да емоције постају важније у                          Фестивала поезије младих у Зајечару. Никада
односу на објективне чињенице; имајући у виду време у коме живимо, организатори су одлучили                           до сада нико из нашег краја није ушао ни у
да овај провокативни термин буде централни кључ свих догађања на овогодишњем ТТТ-а.                                   финале ове манифестације, а она је и победила.

     Онда је сасвим логично било да врата Фестивала отвори Анастасиа Стоиљковић, млада                                     Сава Димитријевић се представио новом
песникиња чија се поезија ослања на, само наизглед далеке, мотиве из периода антике.                                  књигом о старом Лесковцу, у питању је Мурџа
Објашњавајући овакав избор, Анастасија је рекла да је величина античких мотива управо                                 мала, чији ће се други том штампати до краја
у томе што они не дефинишу стварност као коначну, већ покривају огромно поље до сада                                  године, такође као издање Фестивалске
неоткривених вредности, инспиративних за бројна истраживања, па и за књижевност. Управо                               продукције, а за књигу је овог пута град Лесковац
та нова истраживања, и нов начин приступа, дају њеној поезији ту потребну нит која повезује                           издвојио потребна средства. Предраг Вајагић
њен израз са „постистином“, основном темом Фестивала, који је својим наступом и отворила.                             и Бранислав Зукић су, у друштву уредника
                                                                                                                      Петра Арбутине, представљали необичну књигу
     Нештo би се слчно могло рећи и за Саву Димитријевића, новинара, публицисте и                                     „пуну сарказма и ведре ироније” – у питању
књижевника који већ деценијама објашњава традицију и културу Лесковца користећи, као                                  је Паранојева барка (речник маргинализама).
средство објашњавања, његове људе, њихове навике, богату традицију и живот испричан
сочним и раскошним дијалекатским језиком, све у функцији сагледавања нечег прошлог у                                       На фестивалу је запажен наступ имала и
функцији очувања аутентичне културе и данашњег отпора забораву. Његова књига, насловљена                              музичкa групa Либеро.
именом лесковачког предграђа „Мурџа мала“, својим се садржајем у потпуности уклопила у
домете „постистине“, на ћему је Фестивал све време инсистирао.                                                                                                             И.С.

                                                                                                               Рќ. Рњ.

Нова наша реч                                                                                                         7